Slika prva: prolece 1999. godine. Zavijanje sirena I tutnjanje aviona ne ometaju oca I cerku u razgledanju albuma sa fotografijama. Bar tako izgleda. Ocev pogled zastaje na staroj, crno-beloj fotografiji. Na njoj  su devojcice u crnim keceljama sa belim kragnama I decaci u sivim bluzama.Iznad je neki datum iz 1970. godine I razred VIII/3. “kao da je juce bilo..” izgovara otac odlazuci naocare . Devojcica ga bas ne razume, ali nishta ne pita. Nije vreme za suvisna pitanja.

Slika druga: prolece 2000. godine. Maj se kao recni slap preliva u jun. Zraci  zalazeceg sunca se poigravaju u kratkoj crnoj kosi devojcice zagledane u suton. Misli joj naviru I ne dozvoljavaju da uzive u majskoj veceri. Zagledana u zelenilo planine iznad rodnog grada priseca se prvog skolskog zvona, susreta sa uciteljicom, prvih muka sa slovima I ciframa. Nije zaboravila ni prvu peticu, ni modricu sa fiskulture, a ni pocupanu kosu od druga iz zadnje klupe. Usne su joj cas skupljene , cas razvucene u osmeh, ali ona to ne primecuje.Na um joj pada rastanak sa uciteljicom. Kako je to bilo tuzno?! Ali moramo dalje, dosle su muke sa fizikom, hemijom, engleskim. Sve se lakse resavalo, jer je ipak staro drustvo tu. Ni kazne vise nisu bauk. Samo da prodje roditeljski i da razredna ne isprica bas sve! Kroz glavu joj prolaze dogodovstine sa ekskurzije, prve male lazi, ali to valjda treba tako da bude...

A sada,evo, za neki dan je kraj skolske godine. Ali ne samo to. To je zavrsetak najlepseg dela zivota- osmogodisnjeg skolovanja. Zato je devojcica sa kratkom crnom kosom pomalo tuzna. Prvi put se ne raduje raspustu, Ona to I ne krije.

Slika treca: prolece 2025. godine. Nadlakcena nad izbledelim crvenim koricama, sedi zena. Pogledom kao da grli nasmejane decake I devojcice sa fotografija iz izbledelih korica. Iznad fotografije je veliko VIII/4, godina 2000. Prilazi joj svecano obucena devojcica. “Mama, veceras mi je drugarsko vece, pa bih...“ U pola recenice zastaje , jer vidi suzu u majcinom oku. Prilazi, ljubi je u vec pomalo posedelu, ali ipak crnu kosu. „Kao da je juce bilo....“ izgovara zena, grleci devojcicu.

Devojcica ju je razumela I nije nista pitala.