Chitav jedan zivot skupljen je na stotinak stranica romana "Kad su cvetale tikve", chovek, njegova sudbina, pochetak i kraj, sve shto je bilo, i ono shto nije, a moglo je biti.

Chitajuci ovaj roman vracamo se u posleratni Beograd, medju mangupe s Dushanovca. Upoznajemo zivot koji je upoznao Ljuba Vrapche, tezak zivot u teshkim vremenima. Njegovo sazrevanje bilo je usmereno sredinom u kojoj se nalazio, ljudima sa kojima je bio i vremenom koje je na to ostavilo svoj pechat. On je mangup s Dushanovca, bokser, shampion, zenskarosh, sve shto je drushtvo od njega ochekivalo da bude. Neiskvarenost i chistotu dushe koju naziremu na pochtku brishe vreme i okrutna sudbina. Njegova tragedija zapravo pochinje u njegovoj porodici. Tu je njegov duh izgubio ravnotezu, tu je nestao oslonac i putokaz. Prvo je osetio okrutnost drushtvenog poretka koji ga je odvojio od porodice njegovog brata a onda i orutnost drushtva po chijim normama je i sam ziveo, drushtvo Apasha koji je koji je nosio na sebi krivicu za smrt njegove sestre koja je rasturila vec nachetu porodicu, nekada skladnu i punu ljubavi. Ljubu sve to kao da nije pogadjalo, tuga koju je trebalo da ochekujemo preliva se u postojan bes i gorchinu koji se ne ispoljavaju vec menjaju choveka dodajuci njegovim osobinama notu okrutnosti i hladnokrvnosti. Prvi mu na to ukazuje kapetan Zoric, njegov trener, ali za savete je bilo kasno. U njemu je vec bio sazreo ubica, slepo je hteo odmazdu, delom jer je to zeleo, delom jer je mislio da tako treba. I bash tu je kulminacija njegove tragedije - ubistvo umiruceg choveka, stavljanje tachke na konachno, posmatranjem kako se gasi zivot u choveku koji mu je bio uzor i osuda.

Posle ovih dogadjaja Ljuba bezi iz zemlje, bezi od svega shto je tamo bio, kaznjava sebe odvajanjem od onoga shto mu je drago, od mesta gde su zauvek ostali njegovi koreni. On bezi u Shvedsku gde nalazi utochishte ali ne i pravo mesto za zivot. Iako se u pochetku chini da je to njegovo bekstvo opravdano bojaznoshcu od istrage zbog ubistva  , kasnije se saznaje da su pravi uzroci sasvim drugachiji jer se on i kasnije ne vraca na Dushanovac iako je proshlo puno vremena od tog sramnog dogadjaja za njegovu proshlost. On sam kaze da mu je poslednja nada neki mali, pametni rat koji bi trebao da opere njegovu proshlost, i skine ljagu sa njegovog imena.

Lik Ljube je po mnogo chemu poseban, ali je i vredan divljenja, jer i posle mnogo godina on i dalje nosi svoju tugu na isti nachin ostavljajuci sebe da pati za onim shto mu u zivotu najvishe znachi.