Zivot nije trka vec pogodak u metu. Bitna je sposobnost da se pogodi cilj, da se pronikne u sushtinu i da se shvati smisao jer se jedino tako moze doci do potpunog savrshenstva.

Beketova drama "Chekajuci Godoa" je drama apsurda, drama u kojoj smisao ne treba traziti u rechima koje su besmislene, vec u onome shto je nedorecheno. U njoj chovek chini neshto shto ne zeli, shto ga nece usreciti. Zivot mu je ispunjen nadom iako mozda u podsvesti zna da je ona uzaludna i zato pati

U drami se uochavaju dva izrazito alegorijska simbola: simbol nerada i simbol tiranije i ropstva. Predstavnici beznadeznog chekanja su Vladimir i Estragon a predstavnici odnosa gospodara i sluge su Poco i Liki za koje svet postoji samo kao slika nadredjenih i potchinjenih. Sluga je zivotom nezadovoljan i zeli da ga promeni, ali to se odnosi na chitav ljudski rod koji svet vidi kao besmislicu [?]. Chovek bi hteo da se odupre svim pravilima zivota a narochito zivotu zasnovanom na nepravdi. Greshka mnogih ljudi je u tome shto oni nishta ne preduzimaju da bi spasli sebe niti da bi izmenili svet, vec sebi pripisuju ulogu kritichara i ishchekuju da ce neko drugi uchiniti ono shto oni misle da ne mogu. Tu greshku chini i Vladimir po kome chovek ne moze daleko otici, chak ne moze nikako otici, jer je osudjen na chekanje i na vechno nespokojstvo i nezadovoljstvo kako sobom tako i svetom oko sebe. Ishchekivanje Godoa je vreme koje muchno traje i u kome je svaki trenutak iz proshlosti vredan zaborava.

Znachi li to da chovek treba da bude pomiren sa svojim mestom u svetu, da bude ravnodushan i prihvati zivot takav kakav jeste, ili se pisac kritichki osvrnuo na sve njih kao predstavnike drushtva.