Pripovetkom "Glava shecera" Glishic je slikajuci odnos sela i grada ukazao na raznovrsne vidove eksploatacije sela koje se vrshi skrivenim lukavstvom i bezochnom otimachnom. Ova pripovetka je uperena protiv predstavnika vlasti na selu, protiv sreskih kapetana. Glishic je u liku sreskog kapetana, Maksima Saramashevica [?] olichio surovu korupciju vlasti, njenu podmitljivost i njen prljavi odnos prema selu. U pripoveci je naslikan i lik seljaka Radana kome su zelenashi i kapetan uzeli sve shto je imao. Kada mu se prodaje kuca, on ochajan, sveti se time shto ubija Uzelovica. Bash ta zivotna tragika uchinila je da pishchev humor u ovoj pripoveci ne bude ni lak ni zabavan. Glishic je kroz ovu pripovetku uspeo da naslika teshku ekonomsku stvarnost sela i satirichno ukaze na samovolju prepredene i bezdushne vlasti. Robijashkim Radanovim zivotom, iza koga ostaje opustosheno porodichno ognjishte, Glishic je dramatichno dovrshio svoju prichu o ekonomskom propadanju srpskih sela u uslovima kapitalistichke privrede.