Josh uvek su u meni zive slike Evgenija, Tatjane i Pushkina koji, prichajuci prichu o njima i sam postaje lichnost svog romana, slike koje pripadaju nekom drugom vremenu i drushtvu ali lako prepoznatljive sada i ovde.

Pushkin je u svom delu dao zivopisnu predstavu ruskog drushtva i njegovih moralnih standarda dvadesetih godina XIX veka. Chitajuci roman upoznali smo Rusiju od Kavkaza do Krima, upoznli smo ljude razlichitog porekla, obrazovanja i stremljenja, chija se sudbina preplice i ostavlja duboke tragove na zivot svakog od njih. Glavna lichnost romana je mladic Evgenije Onjegin tipichan predstavnik plemicke mladezi, obrazovan i pametan ali nestalan u osecanjima i nesposoban da prevazidje podelu medju ljudima koje je drushtvo nametnulo. Te njegove osobine uchinice ga vechno nesrecnim chovekom svesnog svih svojih greshaka i predrasuda, ali nesposobnog da bilo shta promeni. Njegov drug Lenski bio je osoba zbog koje se prvi put zamislio nad svojim zivotom, zbog kog je pocheo da sumnja u sistem vrednosti koje je prihvatio kao svoj. Lenski je intelektualac i plemic kao Onjegin ali pesnik idealista koji zivot sanja a ne zivi.

Sve njegove utopistichke slike o zivoturazbijaju se u najsitnije delice pri prvom sudaru sa stvarnoshcu. Najveca tragedija je u tome shto se u isto vreme razocharao u sve koji mu neshto znache - u Onjegina i u prijateljstvo, u Olgu i u ljubav. Ono na chemu je zivot pochivao nestalo je, a on je bio nesposoban da nastavi dalje. Gine u dvoboju sa Onjeginom od ruke najboljeg druga. Za njega je to bio zavrshetak patnji a za Onjegina pochetak. On shvata u kojoj je meri rob drushtvenih pravila i razocharan je u sebe shto nije mogao da se digne iznad njih i tako sachuva prijateljstvo i prijatelja. Ali motiv koji najvishe govori o promashenosti njegovog zivota  je u stvari motiv ljubavi prema Tatjani, siromashnoj kci seoskog spahije. Ona je zena iz naroda, jaka, jednostavna, dostojanstvena i puna ljubavi prema njemu, ali u njegovim ochima nedovoljno visokog porekla, suvishe obichna i narodska. On odbija njenu ljubav ali i sam bude odbijen s puno prekora i gorchine. Josh jedna igra sudbine. Njihova ljubav je personifikacija odnosa izmedju ruskog plemstva i naroda i u njoj se ogleda nemogucnost da se oni spoje zasnovana na potpunoj razlichitosti.

Pushkin i sam uchestvuje u romanu dajuci svoja mishljenja o postupcima svojih likova, osudjujuci ih ali i ponizavajuci ih. Delo je puno autobiografskih elemenata i predstavlja na neki nachin put sazrevanja samog pisca, njegovih shvatanja i osecanja.