Zashto se Njegosh ovo upitao? Da li je jednom izrazito inteligentnog crnogorskom brdjaninu ova filozofska misao sluzila da bi u raspravi sa svojim dvorjanima prekratio dosadne dane svoga vladikovanja? Ili je prichao prichu o junachkim precima svojim koji su ideal chojstva i junashtva chuvali u smutnim vremenima najezde nevernika? Da li se, prelistavajuci stranice istorije, videvsi koliko su besmisleni razlozi masovnih pogibija ljudi, pocheshao po svojoj gustoj crnogorskoj bradi i postavio sebi pitanje na koje svi imaju odgovor, a opet niko nema.

Ovu rechenicu, u svom "Gorskom vijencu" Njegosh pripisuje igumanu Stefanu. On je neka vrsta Bozijeg izaslanika koji je tu da duhovno pouchi nezgrapne gorshtake i prichesti ih pred boj sa nevernicima. U nastavku svog kazivanja, iguman Stefan u isto vreme peva hvalospev i upucuje rechi upozorenja i prekora pravovernim borcima. Umeshnoshcu Njegoshevog pera, iguman paralelno izaziva gadjenje i zaljenje na chinjenicu da su medju nevernicima i nekadashnja braca Crnogorci, koji su zlom silom otrgnuti od pravoslavnog stada. Sada su oni turski poslushnici nedostojni hodanja po krshu brdjanskom.

Tu se vladika Petar Petrovic verovatno upitao "Zashto?" Da li je dobro koje se ostvari zlom istinsko dobro, ili josh vece zlo? Da li su ti  razlozi dovoljno veliki i jaki da se jednom zivom bicu oduzme zivot?

Ovo pitanje ima i potvrdan i odrichan odgovor. Ako posmatramo pitanje kroz prizmu strogo nacionalnih obzira, naravno, doci cemo da potvrdnog odgovora. Ali, zar nije pripadnost jednoj grupi i borba do istrebljenja sa svim drugim grupama jedna od glavnih odlika zivotinja? Zar nas to ne vraca na nivo krvozednih zveri od chijih navika se svi gadimo? Na zalost, bolno smo svesni posledica koje moze ostaviti pokushaj da se stvari poravnaju tim arshinom.

No, Njegosh ovde spominje jedan mnogo shiri i pozitivniji pojam. To je pojam chovek, a odnosi se ne na choveka kao pojedinca, nego na choveka kao simbola svestii i prevazilazenja pomrachenog zverinjeg uma. A sagledano iz ove perspektive, bilo koji razlog lishavanja zivota jednog zivog bica ne samo da je nedovoljan, vec je i smeshno mali u poredjenju sa razlozima zashto zivo bice ne lishiti zivota.

Chitanjem "Gorskog vijenca" dolazimo do oba odgovora, i potvrdnog i odrichnog, a samo subjektivna osecanja pojedinca mogu prevagnuti na jednu ili drugu stranu. Stih "Shto je chovjek, a mora bit chovjek?" je mozda samo usamljeni vapaj. Ili ne?