Zivot - shta je zivot? Postojanje, trajanje pojedinca koji ce ostaviti svoj trag egzistiranja medju drugima ili samo kratak period od osvanuca do zalaska jedne male sitne dushe kao shto je zrno peska u beskrajnoj pustinji, beskrajno malo? Da li je zivot u rukama onoga kome i pripada ili neke vishe sile? U sushtini, to je neshto zagonetnije, mistichnije, obavijeno velom tajne i ishchekivanja, a shto smrtni ljudi ne mogu odgonetnuti.

I kroz istoriju, mnogi poznati i ucheni ljudi bavili su se proncanjem u srz toga pitanja, kao i Petar Petrovic Njegosh chija su tumachenja mozda, u stvari i najbliza njegovom pravom znachenju. U zivotu se sve ponavlja, sve ide u krug: posle svake kishe dolazi duga i splet sunchevih zraka, ali opet nastupaju teshke, nemilosrdne ledene kapi bola da bi se svetlost vratila. I nema ni jednog veselog, lepog dogadjaja da sa sobom nije doneo odredjenu dozu nemira, ishchekivanja, zavisti, a opet, nadje se i sreca u nesreci. Od svakoga zla uvek ima goreg, od svakog dobra bolje - to je zivot - sushta suprotnost savrshenstva. Choveku koji pada spoplice se ili zaneseno trchi po svojoj zivotnoj putanji ne preostaje nishta drugo do da stoichki trpi sve zivotne udarce, zarad nechega boljeg shto nikada nije, a i nece zauvek trajati. Jer iza svake zivotne raskrsnice uvek postoji nova, iza svake prepreke josh veca. I tada kada chovek ispunjenog srca koji oseca da je celo svet njegov, mislo da moze da pod okriljem sunca ispija svoj slatki med, da u tome blazenstvu opije i telo i dushu, yoga meda vrlo brzo nestane, kao da su ga vredne pchele uzele sebi natrag i zamenile duplo vecom chashom, bez dna, chashom zuchi, mizerije i suza od kojih se srce steze. Tada ce mu se uchiniti da je mali, jadan nishtavan, beznachajan i bezlichan, chak i posle glorifikacije svojih uspeha, nece biti "ni za prineti" necemu vecem. I kada dosegne te nove visine, ustace iz tog mrachnog olujnog ponora, iz jame straha i ponovo chvrsto stati na zemlju, da bi opet izgubio tlo pod nogama. Tako je svuda: i na javi, i u snu, i u ljubavi, i u mrznji, i u sreci, i u nesreci - odnosno na svim aspektima zivota bash kao kada posle toplog junskog dana dodje olujna noc, da bi osvanulo opet vedro jutro. Sa takvim mislima nosio se i Njegosh, u chijim delima ima dosta pouchnih i univerzalnih poruka i tumachenja odnosa mikro i makrokosmosa.

I upravo te njegove poruke, poruke velikog knjizevnika, mislioca govore da vredi biti shiban bichem lazi i neistine celoga zivota zarad nekoliko umilnih rechi.Vredi rpoziveti teshku godinu zarad nekoliko lepih dana. Vredi uzivati makar i u nekoliko kapi slatkog, blazenog, lepljivog meda pa makar posle toga ispijali chashe zuchi, i one ce se istroshiti, da bi taj gorak ukus nestao.