Romantizam u Srba se moze podeliti u dve znachajne epohe. Ona do 1848. godine, koju nazivaju rani romantizam, i epoha od 1848 do sedamdesetih godina XIX veka. Ovoj drugoj, epohi zrelog romantiznma, pripada i neponovljivi srpski pesnik Branko Radichevic. Dela napisana za njegovog nedugog zivota ostavila su dubok i neizbrisiv trag u srpskoj knjizevnosti, a i danas se chitaju sa istim odushevljenjem kao i pre vishe od vek i po. On je svojim pesmama zapocheo pesnichku reformu i ukazao put pesnicima koji su stupili na scenu posle njega.

Brankovi pocheci vezani su svakako za Sremske Karlovce, u kojima je, po sopstvenom priznanju, proveo najdraze dane svoga zivota Sremskim Karlovcima se oduzio jednom od svojih najlepshih, najznachajnijih i najobimnijih pesama - "Djachkim rastankom". Osnovna vrsta stiha koja se pojavljuje u ovoj pesma je deseterac, shto ukazuje da je pesnik donekle bio inspirisan narodnim stvaralashtvom, koje je tih godina dozivljavalo svoju punu afirmaciju. Narodno stvaralashtvo je pored nemachke i evropske poezije imalo veliki uticaj koji je pratio Branka Radichevica kroz ceo njegov opus.

U prvom delu pesme, pesnik zagledan u u poznati pejzaz  njegove mladosti stihove ispunjava motivima secanja, a potom oprashtanja od njemu najdazih mesta, pozornici najvaznijih uspomena koje je do groba nosio sa sobom. Veliko kolo je dominantan detalj u drugom delu pesme. Napisano u ritmu vesele sremske poskochice, kroz ovo djachko kolo struji radost narodnog zivota. Na kraju, u ovo kolo se pozivaju svi juznoslovenski narodi, shto je takodje simbol za sebe, veoma prisutan i afirmisan u to vreme.

Svojim pesnichkim slobodama njegovi stihovi oznachavaju prodor u novi vek. Pesme mladosti, ljubavi i rodoljublja pune su mu vedrine, vitalnosti, vragolanske zudnje za zivotom i uzivanjima u prirodi. U takve ubrajamo "Devojka na studencu", "Vragolije", "Ribarcheta san", "Ukor", "Kletva", i druge

Ali u njegovom stvaralashtvu znachajno mesto zauzimaju i pesme u kojima preovladjuje setno raspolozenje, elegichni i sumorni tonovi i predosecanje smrti. Takve su "Jadna draga", "Kad mlidijah umreti". Od lubavnih pesama najdublja je svakako kapitalna "Tuga i opomena".

Radost i tuga, zivot i smrt - to su suprotna i u isto vreme poveznana raspolozenja i teme Brankove poezije. Njegovi vodeci motivi su rastanak i rastajanje povezane sa nagoveshtajem smrti, zatim put i putovanje .

"Mnogo hteo, mnogo zapocheo
Chas umrli njega je pomeo."