Centralna lichnost nashe srednjovekovne kulture i utemeljivach nashe knjizevnosti jeste Sv. Sava. Najmladji sin velikog zupana Stefana Nemanje , na krshtenju je dobio ima Rastko.  Veliki preokret u svom zivotu napravio je u svojoj 17-oj godini, kada je napustio ochev dvor i pobegao u Svetu Goru. Tu mu se, nekoliko godina pred smrt pridruzio i otac kao monah Simeon. Poshto je Sv. Sava bio veoma vazna lichnost tadashnje srpske kulture, kao i srpske kulture uopshte, njegov lik i delo su puno puta bili tema kako narodnih, tako i umetnichkih tekstova.

U pisanom predanju o Sv. Savi najznachajnije mesto zauzimaju dva zitija, Domentijanovo i Teodosijevo. Te dve knjige, najopseznije u nashoj srednjovekovnoj knjizevnosti su u stvari proistakle jedna iz druge - Teodosijeva iz Domentijanove.

Domentijan osnovne chinjenice iz Savinog zivota iznosi jasno i pregledno, ali bez [teznje ka] nekog[m] obimnijeg[m] opisivanju. U ovom zitiju dogadjaj nije vazan sam po sebi, vec samo kao povod za otkrivanje bozanske svrhe Svainih dela. 

Teodosije (verovatno Domentijanov uchenik) je preradio Domentijanovo zitije i uchinio ga vishe realistichnim. Sv. Sava koga on opisuje gubi deo svoga nadzemaljskog lika i postaje nekako stvarnija lichnost, iako je on i u ovom delu idealizovan.

Narod je stvorio veliki broj pripovedaka, predanja i legendi u kojima se Sv. Sava pojavljuje kao chovek koji pouchava ljude, savetuje ih, miri zavadjene, deli pravdu i ukazije na negativne osobine i postupke. Najveci deo tih predanja sakupio je Vuk St. Karadzic. U njima se Sv. Sava izdize na nivo chudotvorca i natprirodnog bica. On nekom magijskom radnjom, najcheshce molitvom ili prekrshtanjem shtapom, moze sve da stvori ili sve da unishti. Njemu se pripisuju razna chudotvorna dela i stvaranja bica, stvari i postupaka koji su i pre njega postojali. Tako je npr. Sv. Sava stvorio medveda i vevericu, izmislio je postavljanje prozora na kuci, blagoslovio pchelu koja je od tada pochela da pravi med... Postojanje velikog broja legendi i pricha o natprirodnim mocima i delima svetitelja Save doprinosilo je ochuvanju i chvrshcem vezivanju Srba za kult Sv. Save kao autentichnog srpskog chudotvorca. Ovaj kult je pomogao ochuvanju originalne srpske kulture kroz vekove snaznog turskog uticaja.

Kroz usmeno i pisano predanje Sv. Sava je postao i ostao vrlo znachajna lichnost u istoriji srpskog naroda i pravoslavne crkve.