Najstariji od ove trojice, i knjizevnik koji je najranije pocheo da se bavi ovom novom idejom bio je Dante Aligijeri. On se oglushio o ochekivanja svojih savremenika pishuci svoje najvece delo - "Bozanstvenu komediju" na narodnom jeziku. To je zamishljeno putovanje do spasenja pesnikove dushe, put kroz pakao, chistilishte i raj, zasnovano na biblijskim motivima. Kroz pakao i chistilishte pesnikov vodich je slavni antichki pesnik Vergilije, dok ga kroz raj vodi dona Beatricha. "Bozanstvena komedija" je delo prozeto duboko religioznim motivima, ali prozimanje hrishcanstva antikom, korishcenje narodnog jezika i ideja koja se radikalno razlikovala od tadashnjih shvatanja, svrstavaju ovo delo medju renesansna ostvarenja.

Franchesko Petrarka je jedan od najvaznijih stvaralaca u renesansnoj knjizevnsti. On je verovao da ce mu njegova dela napisana na latinskom jeziku doneti vechnu slavu u knjizevnosti. Medjutim, zbirka pesama "Kanconijer" je delo koje ce se od tada pa na dalje vezivati za ime Francheska Petrarke. To je zbirka od 366 lirskih pesama napisanih u pravom renesansnom maniru, na narodnom jeziku, posvecenih pesnikovoj platonskoj ljubavi prema madoni Lauri. "Kanconijer" je takodje izvor sa koga su svoje nadahnuce crpli mnogi pesnici koji su do najsitnijih detalja podrzavali Petrarkin stil pisanja pesama. Petrarkin neponovljiv stil je tako nastavio da zivi josh puna dva veka kroz dela petrarkista medju kojima su bili i dva sjajna dubrovachka pesnika - Shishko Menchetic i Dzore Drzic

Humanizam